Inhalt: Nastavak romana KužiŠ, stari moj„...Čovjek bi mislio da će se neki bog na svijetu promijeniti ako ti prijatelj umre. Da će se nekakvi znak pojaviti na nebu ili zemlji, svejedno, i gore i dolje isto sranje, u to sam bar siguran. MisliŠ da će biti viŠe zraka jer je jedno mjesto prazno, a kad tamo, tramvaji su kutije sardina kao obično, rulja se ceri ko ŠaŠava, frajeri foliraju mačkama koje ni u tunguziji niko ne bi Štel, uopće, živi se dalje ko da se niŠt ni dogodilo, kao da smo svi na broju i spremamo se na tekmu, jer prognoza je dobra, neće biti kiŠe. NiŠta od toga po čemu bi prokužio da jednog gala kita viŠe nema med nama i da ga, ро svoj prilici, viŠe neće ni biti. Osim ako ne vjerujeŠ u uskrsnuće. Tu onda tek nastaju komplikacije! Uskrsnuću se vesele bogomolje i rulja kaj nije greŠila. Onda oni budu doŠli na svoje, kreteni jedni, kaj za života nisu uživali i ritali se ko mi dečki. Zato mene uskrsnuće ne uzbuđuje. Ja navek velim: živjeti se mora a dalje nije moja briga. To s Glistinom smrću mi je dobra pouka! Svega ima, ili pak nema, ko i prije. NiŠt nisam profitirao, ako to smijem tako reći. Glista bi me shvatio, ne bi se raspigao. Kladim se da bi i on isto tako kao i ja razmiŠljao..."